Традиционално, као и сваке године и ове године Трнавчани су организовано кренули да одсеку бадњаке и свечано дочекају и прославе Божић. Једно од најпосећенијих места за сечење бадњака је оближње брдо "Трнавачка чука".Опет је то био скуп младих и старих бадњачара на чуки, да уз весеље и пуцњаву обележе сечење бадњака и долазак Божића. После свечаности и одношења бадњака кућама, следи одлазак у Трнавачку цркву "Свети Марко" на свечано освећење и паљење бадњака испред цркве које је традиционално сваке године у 17. сати.Ова свечаност у самој цркви, као и паљење бадњака испред цркве и на крају послужење у црквениј кући, које траје од једног сата до сат и по, одакле сви одлазе својим кућама на уношење бадњака у своју кућу и прославу Божића.
Selo Trnavci (u tursko doba " Ulak ") nalazi se na krajnjem obodu donje Zupe ili vinogradarske Zupe.Selo je locirano na blago nagnutoj strani severne ekspozicije brdovitog masiva-Trnavacke cuke.Ukupna povrsina sela Trnavaca je 856 ha. Od glavne komunikacije puta Aleksandrovac-Krusevac udaljeno je 5 kilometara. Centar sela je oformljen na 305 metara nadmorske visine kod danasnjeg doma kulture. Centar sela je usoren i deluje kao carsijica.Rezultat takvog izgleda sela je nastojanje mestana Trnavaca da ovom selu steknu status varosice, sto su cinili predstavkama u Knjazevini Srbiji jos 1879. godine, a 1896. godine, doneli i urbanisticki plan za razvoj varosice Trnavci. Interesantno je da je selo Trnavci dobilo direktnu autobusku vezu sa Beogradom jos 1957.godine, znatno ranije nego Aleksandrovac. Povrsina atara sela Trnavciiznosi 8,55 km2,tako da je prosecna gustina naseljenosti 89 stanovnika po kvadratnom kilometru. U selu postoje zaseoci kao naprimer:Katici,Brdjani Budzak, Pljastak i Savkovici.Kuce su locirane kroz centar sela, duz duge seoske komunikacije prema Trnavackoj cuki i uz Trnavacku reku. U geoloskom smislu atar sela Trnavciima vrlo raznolik sastav.Predstavljen je kotlinom koja je alivijalna ravan Trnavacke reke i kosom koja se zavrsava masivom Trnavacke cuke (600 metara nadmorska visina).Masiv Trnavacke cuke izgradjen je u osnovi od kristalnih skriljaca, gnajsa i flisnih pescara, a dno od gline laporca i peska.
ОСНОВНА ШКОЛА У ТРНАВЦИМА
Jedna od najstarijih skola u Zupi, sagradjena je u Trnavcima 1864 godine.Radila je punih
116 godina, gde je tada 1980 godine, srusena i na istom mestu izgradjena nova osnovna skola.
Od 1876. do 1878. godine, skola je bila pretvorena u vojnu bolnicu, gde su leceni ranjenici Koznickog bataljona koji su se borili protiv Turaka na Jankovoj Klisuri, Samokovu, Kursumliji i drugim mestima Zupe i Toplice, Sibnici, DZepnici, Cucalama i drugim mestima Toplice.
Posle bitaka na pomenutim ratistima i posle oslobodjenja Zupe, ova skola je nastavila sa radom sve do danasnjih dana.
Osnovna skola u Trnavcima je 1951. godine prerasla u osmogodisnju skolu, a 1. septembra 1956. godine postaje sestogodisnja osnovna skola, kao maticna skola za sela LJubince,Sljivovo,
Dobroljupce i Panjevac.
Osnovna cetvororazredna skola, postala je ponovo 1. septembra 1964.godine kao istureno odeljenje centralne osnovne skole u Donjem Zleginju.Stara skolska zgrada iako lepa i muzejski zasluzna za tolike generacije ovoga kraja, koje su kroz nju prolazile, morala je zbog svoje dotrajalosti, posle 116 godina postojanja, da bude porusena.
Na njeno mestu nikla je nova moderna, savremena i lepa skolska zgrada (1980.god.), koju su mestani ovog sela izgradili u rekordnom roku za samo nekoliko meseci.
Црква у Трнавцима сазидана је, по предању, у доба Немањића а на њеним темељима крајем 18. века скромна црква – брвнара, која је служила до 1862.године. Подигао ју јекрајем 18. века неки игуман Јосиф. Игуман Јосиф био је и први учитељ у селу. До цркве се налазио и црквени конак у коме је учио манастирске ђаке псалтиру, часловацу и другим књигама. То место се данас зове „Поповац“.
Једнога дана дође код цркве сеоски субаша Ибрахим – бег и одузе конак од игумана Јосифа и на том месту подиже хан у коме је седео са заптијама. Хан огради палисадом и дуго се то место звало „турска њива“. То је било на имању браће Поповић. Игуман Јосиф је протествовао, и жалио се кадији и муселиму. То је субашу Ибрахим – бега наљутило и једнога дана дође код цркве те ишиба игумана и његове ђаке. Субаша Ибрахим – бег оскрнавио је тада цркву, пуцао је у иконе, појахао коња окренувши се репу а коњ се уплаши и у трку појури уз поток где овај паде и погибе, а поток где је погинуо народ прозва „Ибрахимовац“ данас Брајинац. Игуман – учитељ Јосиф, подигао је, на месту где је данас школско здање у Трнавцима, нов конак и продужио и даље да учи ђаке.
Ово је приuа учитеља Лазара, летописца злегињске школе, међутим, да ли је била икаква црква – брвнара крајем 18. века не може се са сигурношћу тврдити. Оно што је сигурно то је да је данашња црква у Трнавцима направљена 1862.године, што потврђује једно писмо упућено начелнику Козничког среза. Други важан податак који говори да је те године саграђена црква у Трнавцима је књига „Српска Православна Црква у Краљевини Србији“, од 1895. године, где се наводи 1862.година као година изградње цркве у Трнавцима.
Препис:
Начелнику Среза Козничког:
"Обштина ова на одобрењу власти духовне начинила е цркву у Трнавцима коим сада принадлежи 18 села околни овај цркви. Народ доста труда и трошка поднио, и нешто прилозима, и потрошена е доста обштинска каса док е црква начињена, и све потребе у цркви набавила. Сада пак када е црква у добро стање доведена и са свим потребама снабдевена народ сваког празника цркви овој мложеством долази, у тој надежди да се пречествује, и друге нуждне потребе христианске дужности извршује, па када свештеника нема код цркве ради извршења свештенобдуствија са тугом враћа се кући, и губи надежду према овој цркви, што у њој није свршио онај задатак христианске дужности.
Народу е жао и тешко што е оволико труда и трошкова поднио, а никакове ползе од ове цркве нема, тражи да се свештеник овој цркви одреди, који ће сваког празника у тој бити и дућности своје и народне извршавати, да неби народ према овој цркви оладнио веома и надежду изгувио, и о власти посумњао, што му е одобрила те се трудио и у залудно трошио а свештеника не одређује. Вама ово достављамо и покорно молимо, да код више власти, од старне народа да се светеник овој цркви што пре одреди, како би се мој народ задовољио и сумња она коју сада сваки у себе носи отклонила.
Badnji dan se proslavlja 6 januara, dan uoci bozica i deo je bozicnih obicaja.Naziv Badnj Dan dobio je po badnjaku koji se na taj dan sece i pali.Badnji Dan i Bozic su nerazdvojni, ne samo zato sto dolaze jedan posle drugog, vec i zato sto se dopunjavaju shvatanjima i obicajima koje narod vezuje za njih.Badnji dan je poslednji dan Bozicnog posta, a predhodi mu Tucin dan. Svake godine u Trnavcima odlazi se na obliznje brdo " Trnavacka cuka" uz pucanje pusaka i petardi objavljuje se odlazak u sumu po badnjak.
Badnjak seku iskljucivo muskarci. Obicaj samog secenja Badnjaka obavlja se uz ritual vina, Kolaca i kukurauza.Posle secenja Badnjaka nazdravi se uz deo kolaca koji je ostao od secenja Badnjaka i crno vino.
U Trnavcima Badnjak seku uglavnom mladi momci, gde se uz pucnjavu i raspolozenje spremaju da docekaju Bozic.Posle secenja Badnjaka i odnosenja kuci u 17 sati se odlazi u crkvu na paljenje badnjaka ispred crkve Sv. Marko.Po zavsetku paljenje badnjaka ispred crkve odlazi se u crkvenu kucu gde ih docekuje ljubazni domacin (koji se smenjuje svake godine) gde se uz vrucu rakiju nazdravlja dolasku Bozica, a potom se odlazi svojim kucama na sopstveno unosenje badnjaka u svoje kuce.
Ловачко удружење у Трнавцима, осмислило је једну симпатичну и атрактивну занимљивост.У форми золошког врта гаје се дивље свиње, које ће послужити за обуку паса на крупну дивљач, а истовремено и као атракција за житеље Трнаваца. По речима Оливера Анђелића, човека који је осмислио и одржава овај "мини зоо парк", планира се ипроширење са већим бројем дивљих животиња.
